Da bi vidjeli uvečanu sliku - kliknite na nju!Priredio: STJEPAN ROGLIĆ
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
skip to main |
skip to sidebar
KNJIGA UTISAKA KLIKNI OVDJE
Kako do nas
Svoje primjedbe prijedloge i dopise saljite na adresu:
zagvozd@net.hr
zagvozd@gmail.com
NOVA KNJIGA GOSTIJU
PROČITAJTE OVO I ZAPAMTITE PORUKU
Još veza
Župa i susjedstvo
linkovi
Statistika
Ganga iz Župe
Župo moja podno Bijakove,sveti Ivan čuva ti domove.
Iđe Božić i Godina nova,čeka mene moja Bijakova.
Mila Gospe, jesu suze gorke,na rastanku momka i divojke.
Nije moja zaplakala mala, dok mi nije kuver spakovala.
Sve san svoje spakovao stvari, još se stobon pozdraviti stari.
Proklete su obe Amerike, satraju te gore od motike.
Nema sveca ni slobodni dana, ni derneka kod Svetog Ivana.
Ni bukare vina kraj komina, blagosova nema materina.
Nemaš kada niti zaplakati, a kamoli gangu zapivati.
Ja udovac a žena mi živa, to je meni Amerika kriva.
Ameriko Sjeverna i Južna, u vami su naša braća tužna.
Ameriko zemljo kauboja, neće u te ova noga moja.
Goro bajna, jel ti žao lista, kao meni moga rodnog mista.
Mala moja, moj rumeni cvitu, teško meni u tuđemu svitu.
Ostade mi moja draga tužna, daleko je Amerika južna.
Dobra večer, majko moja stara, evo sina, nema ni dolara.
Gusle moje od kljenova panja, kad guslite muka mi je manja.
Piši meni u Njemačku ženo, skime spavaš, jeli ti studeno.
Piši meni u Njemačku sine, ko ti diže noge materine.
Piši meni u Njemačku ćeri, ko ti sada skače po materi.
Pišite mi moji roditelji,ko li mene minja u postelji.
Nedaj Bože crnom Ciganinu,da za kruvon iđe u tuđinu.
Oj Njemačka, nevoljo i tugo,vratit ću se neće proći dugo.
Nosi đavle Njemačku i marke,kad ostado bez oca i majke.
Oj Ivane, iz Njemačke druže,sićaš li se, išli smo u spuže.
Ovce moje usrid Bijakove,đavlu dajen i vas i vukove.
Šta je ljuta u zimu Turija,nije liti ni šarulja zmija.
Diliđenca niz Turiju cvili,nosi pismo, piše mi moj mili.
Bijakova čuvala ajduke,a Župljani davali joj ruke.
Bijakova, mater od vukova,a Turija, njena ćer starija.
Župa selo, moje misto rodno, di je meni zagangati zgodno.
Zora sviće a ja kroz Rogliće, taman Mare pustila piliće.
Sveti Jure sa vr' Bijakove, čuvaj Župske po svitu sinove.
Ja za brdon sidijo na silu, tri me cure zapale na dilu.
Bijakovo kršna, kamenita, u tebi su dica plemenita.
Mala moja iz Šarića Ruže, porosilo, oćemo u spuže.
Sačuvaj me s Bijakove Jure,suve pure i debele cure.
Ništa neću opipati slađe,neg brđanku kad u selo sađe.
Raški dernek a rakija prava,mora biti jaketa krvava.
Stare lole na raskršću stanu,pa se misle na koju će stranu.
Kad Primorci dočekuju zeta,ispeku mu jezik od pileta.
Reste mala na Roglića strani, baba moja dobro mi je rani.
Sve san svoje ostavijo pare, u birtiji kod kurave stare.
Ženit ću se sa Šarića staja, dat će baba pršuta i jaja.
Selo moje, Župa se ne zvalo, ti si mene u barabe dalo.
Priko brda zarđala cesta, odkad mene i mog rođe nesta.
Koliko san popio rakije,potekla bi rijeka sa Turije.
Koliko san popio "Štokova"poteka bi potok s Biokova.
Dotraj mala pod Bikine stine,da te lola za guzicu šćine.
Mala moja, materin krtočić,pusti moga galešu u dočić.
Dabogda me plašile u strani,ženske gaće na grabovoj grani.
Mala moja kad pođeš na brdo,veži gače konopčićon tvrdo.
Mala moja, burilo te tare, prodaj ćaću pa kupi magare.
Mala legla, mater pozdravila, o komaštre gaće obisila.
Da me nije satrala motika, nebi bilo lipšega čovika.
Da je pure i kisela mlika, nebi niko na državu vika.
Na ledini sasušena trava, di san moju malu šumprešava.
Svaka mala debela ko krava, dok imade grožđa i smokava.
Ja san svoju i brijo i šiša, kraj komina, di se pura miša.
Bijakovo, zelena ti gora, di je dragi moje doce ora.
Oj motiko odbit ću ti uši, ti si mojoj dodijala duši.
Sve san svoje popijo i proda, osta samo u sarnaču voda.
Ja kroz selo name kučka laje,nema moje male, krepala je.
Mala moja uvatila zeca,pa ga nogon u guzicu deca.
Kukavica zoru razgovara,ko će mene majko moja stara
Platit ćeš mi mala izostanke,kad uvatin tvoje noge tanke.
Vesliđanu ko ti lomi grane,nije niko, slomile se same.
Prikupio Davor Turić
Iđe Božić i Godina nova,čeka mene moja Bijakova.
Mila Gospe, jesu suze gorke,na rastanku momka i divojke.
Nije moja zaplakala mala, dok mi nije kuver spakovala.
Sve san svoje spakovao stvari, još se stobon pozdraviti stari.
Proklete su obe Amerike, satraju te gore od motike.
Nema sveca ni slobodni dana, ni derneka kod Svetog Ivana.
Ni bukare vina kraj komina, blagosova nema materina.
Nemaš kada niti zaplakati, a kamoli gangu zapivati.
Ja udovac a žena mi živa, to je meni Amerika kriva.
Ameriko Sjeverna i Južna, u vami su naša braća tužna.
Ameriko zemljo kauboja, neće u te ova noga moja.
Goro bajna, jel ti žao lista, kao meni moga rodnog mista.
Mala moja, moj rumeni cvitu, teško meni u tuđemu svitu.
Ostade mi moja draga tužna, daleko je Amerika južna.
Dobra večer, majko moja stara, evo sina, nema ni dolara.
Gusle moje od kljenova panja, kad guslite muka mi je manja.
Piši meni u Njemačku ženo, skime spavaš, jeli ti studeno.
Piši meni u Njemačku sine, ko ti diže noge materine.
Piši meni u Njemačku ćeri, ko ti sada skače po materi.
Pišite mi moji roditelji,ko li mene minja u postelji.
Nedaj Bože crnom Ciganinu,da za kruvon iđe u tuđinu.
Oj Njemačka, nevoljo i tugo,vratit ću se neće proći dugo.
Nosi đavle Njemačku i marke,kad ostado bez oca i majke.
Oj Ivane, iz Njemačke druže,sićaš li se, išli smo u spuže.
Ovce moje usrid Bijakove,đavlu dajen i vas i vukove.
Šta je ljuta u zimu Turija,nije liti ni šarulja zmija.
Diliđenca niz Turiju cvili,nosi pismo, piše mi moj mili.
Bijakova čuvala ajduke,a Župljani davali joj ruke.
Bijakova, mater od vukova,a Turija, njena ćer starija.
Župa selo, moje misto rodno, di je meni zagangati zgodno.
Zora sviće a ja kroz Rogliće, taman Mare pustila piliće.
Sveti Jure sa vr' Bijakove, čuvaj Župske po svitu sinove.
Ja za brdon sidijo na silu, tri me cure zapale na dilu.
Bijakovo kršna, kamenita, u tebi su dica plemenita.
Mala moja iz Šarića Ruže, porosilo, oćemo u spuže.
Sačuvaj me s Bijakove Jure,suve pure i debele cure.
Ništa neću opipati slađe,neg brđanku kad u selo sađe.
Raški dernek a rakija prava,mora biti jaketa krvava.
Stare lole na raskršću stanu,pa se misle na koju će stranu.
Kad Primorci dočekuju zeta,ispeku mu jezik od pileta.
Reste mala na Roglića strani, baba moja dobro mi je rani.
Sve san svoje ostavijo pare, u birtiji kod kurave stare.
Ženit ću se sa Šarića staja, dat će baba pršuta i jaja.
Selo moje, Župa se ne zvalo, ti si mene u barabe dalo.
Priko brda zarđala cesta, odkad mene i mog rođe nesta.
Koliko san popio rakije,potekla bi rijeka sa Turije.
Koliko san popio "Štokova"poteka bi potok s Biokova.
Dotraj mala pod Bikine stine,da te lola za guzicu šćine.
Mala moja, materin krtočić,pusti moga galešu u dočić.
Dabogda me plašile u strani,ženske gaće na grabovoj grani.
Mala moja kad pođeš na brdo,veži gače konopčićon tvrdo.
Mala moja, burilo te tare, prodaj ćaću pa kupi magare.
Mala legla, mater pozdravila, o komaštre gaće obisila.
Da me nije satrala motika, nebi bilo lipšega čovika.
Da je pure i kisela mlika, nebi niko na državu vika.
Na ledini sasušena trava, di san moju malu šumprešava.
Svaka mala debela ko krava, dok imade grožđa i smokava.
Ja san svoju i brijo i šiša, kraj komina, di se pura miša.
Bijakovo, zelena ti gora, di je dragi moje doce ora.
Oj motiko odbit ću ti uši, ti si mojoj dodijala duši.
Sve san svoje popijo i proda, osta samo u sarnaču voda.
Ja kroz selo name kučka laje,nema moje male, krepala je.
Mala moja uvatila zeca,pa ga nogon u guzicu deca.
Kukavica zoru razgovara,ko će mene majko moja stara
Platit ćeš mi mala izostanke,kad uvatin tvoje noge tanke.
Vesliđanu ko ti lomi grane,nije niko, slomile se same.
Prikupio Davor Turić
Nema komentara:
Objavi komentar